Tag: vitamini

Vitamini topljivi u mastima

Posted on Posted in 2.0, mačke, UncategorizedTagged , , , , Leave a comment

Vitamini topljivi u mastima su oni vitamini koji trebaju žučnu sol ili mast kako bih se mogli apsorbirati u tijelo (višak se pohranjuje u jetri i masnom tkivu). Vitamini A, D i E su esencijalni vitamini topljivi u mastima, tijelo ih ne može sintetizirati, stoga ih moraju unijeti u organizam pomoću prehrane.

Vitamin A

Poznatiji kao retinol, je vitamin topljiv u mastima. On nam je potreban za normalan vid, rast, reprodukciju, funkcioniranje imuniteta i održavanje zdravih funkcija epitelnog tkiva. Vitamin A je također, uključen u ekspresiju i regulaciju mnogih gena. U tkivu životinja i morskih riba je prisutan u esterificiranom stanju. Kod biljaka se nalazi kao provitamin A ili β-karoten. Karotenoidi, koji se nalaze u biljnim izvorima, apsorbiraju se upola slabije, za razliku od vitamina A. Osim toga, učinkovitost apsorpcije se smanjuje s povećanjem karotenoida u hrani. Važno je napomenuti, da mačke mogu apsorbirati β-karoten, ali ga ne mogu pretvoriti u retinol. Sve sirove dijete koje se sastoje od 5% jetre i drugih organa pružit će preporučenu količinu vitamina A i psima i mačkama.

*vitamin A, kao i svi ostali vitamini topljivi u mastima, može biti toksičan u prevelikim dozama. Unosom većih količina od preporučene, dolazi do akutnog trovanja, čiji su simptomi, ljuštenje kože, zbog suhoće, umor, nesanica…

Vitamin A u prevelikim dozama oštećuje jetru, živce, doprinosi bolovima u kostima i zglobovima, a u nekim slučajevima, kod gravidnih kuja i mačaka utječe i na sam fetus.

  • pšenična trava – na 28g/3600mcg vitamina A
  • goveđa jetra – na 28g/1432mcg vitamina A
  • ulje jetre bakalara – na 28g/1350mcg vitamina A
  • pileća jetra – na 28g/939mcg vitamina A
  • goveđi bubreg – na 28g/118mcg vitamina A
  • srednje kokošje jaje – na 44g/71mcg vitamina A

Vitamin D

Još poznatiji kao kalciferol, je antirahitični vitamin, a često ga nazivaju i vitaminom Sunca (psi ga ne mogu sintetizirati pomoću Sunca) . Riječ je o hormonu steroidne strukture. Iako, u skupinu vitamina D ulazi čak 7 zasebnih vitamina, kada pričamo o njemu, mislimo na vitamina D2 (ergokalciferol – nalazimo ga u biljkama) i D3 (kolekalciferol – nalazimo ga u životinjama). Apsorpcija vitamina D2 teža je za pse i mačke, za razliku od vitamina D3. Primarna mu je funkcija, poboljšavanje apsorpcije i mobilizacije crijeva, te sa paratireoidnim hormonom regulira koncentraciju kalcijevih iona u plazmi.

Ako 15% do 20% prehrane čine sirove plave ribe (losos, tuna, pastrva, skuša, srdela…), u njoj je osigurana adekvatna količina vitamina D, kako bi zadovoljila preporučenu dnevnu količinu.

  • ulje jetre bakalara – na 28g/11.25mcg vitamina D
  • divlji losos – na 28g/4mcg vitamina
  • ružičasti losos – na 28g/3mcg vitamina
  • atlanska haringa – na 28g/1.17mcg vitamina D
  • goveđa jetra – na 28g/0.35mcg vitamina D

Vitamin E

Skup osam spojeva, četiri tokoferola i četiri tokotrienola. Tokoferoli su rasprostranjeniji u hrani, za razliku od tokotrienola. U najvećim količinama ih možemo naći u zelenom lisnatom povrću, a u najmanjim u orašastim plodovima i sjemenkama. Nadalje, u mesu ih ima najviše u masnom tkivu.

Prvenstveno djeluje kao antioksidans u tijelu, gdje sprječava oksidaciju nezasićenih masnih kiselina, te reagira sa slobodnim radikalima. Osim toga, vitamin E ima vitalnu ulogu u reprodukciji, modulira signalizaciju na stanicama i imunološku funkciju, regulira transport gena i inducira apoptozu.

*Dugoročno uzimanje prevelikih doza dovodi do oštećenja vida.

  • pšenična trava – na 28g/2560mcg vitamina E
  • suncokretove sjemenke – na 28g/9.94mcg vitamina E
  • bademi – na 28g/7.33mcg vitamina E

Vitamin K

Jedini ne esencijalan vitamin topljiv u mastima. Poznatiji kao koagulacijski/antihemoragični vitamin. Vitamina K ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Nadalje, on je prijeko potreban za sintezu bjelančevina koje sudjeluju u procesu koagulacije krvi.

Kad pričamo o vitaminu K, zapravo pričamo o tri različita vitamina: vitamin K1 (fitomenadion), vitamin K2 (menakinon) i vitamin K3 (menadion). Vitamin K3, za razliku od K1 i K2, nije prirodnog podrijetla. Iako, se vitamin K2 prirodno stvara u crijevima pomoću crijevne flore, dodavanjem vitamina K1, kojeg možemo naći u velikim količinama u zelenom lisnatom povrću, pomaže u općenitoj fermentaciji biljnih vlakana u crijevima.

  • pšenična trava – na 28g/280mcg vitamina K
  • blitva – na 28g/233mcg vitamina K
  • kelj – na 28g/110.5mcg vitamina K
  • gorušice – na 28g/73mcg vitamina K

 

Pas – dnevna nutritivna potreba

Posted on Posted in 2.0, RAW 101Tagged , , , , , , , Leave a comment

Tablica se odnosi na nutritivne potrebe psa/štenca po izračunima “Savjeta za istraživanje prehrane (Nutritional Research Council )”. Navedene su minimalne, preporučene i/ili maksimalne dnevne količine nutrijenata za obrok od 1000 kcal.

*tablica se ne odnosi na nutritivne potrebe bolesne ili gravidne jedinke.

Nutrijenti

Pas

Štene

Minerali

 

 

Kalcij

0.5g (minimalno) 

1g (preporučano)

2g (minimalno) 

3g (preporučano)

18g (maksimalno)

Željezo

7.5mg

18mg (minimalno)

22mg (preporučano)

Magnezij

300mg

720mg

Fosfor

0.5g (minimalno) 

0.75g (preporučano)

2.5g

Kalij

1g

1.1g

Natrij 

75mg (minimalno) 

200mg (preporučano)

550mg

Cink

15mg

10mg (minimalno)

25mg (preporučano)

Bakar

1.5mg

2.7mg

Mangan

1.2mg

1.4mg

Selen

87.5mcg

52.5mcg (minimalno)

87.5mcg (preporučano)

Jod

220mcg

220mcg

Klor

300mg

720mg

Vitamini

 

 

Vitamin A (Retinol)

379mcg (preporučano)

16000mcg (maksimalno)

379mcg (preporučano)

3750mcg (maksimalno)

Tiamin (B1)

0.56mg

0.34mg

Riboflavin (B2)

1.05mg (minimalno)

1.3mg (preporučano)

1.05mg (minimalno) 

1.32 mg (preporučano)

Niacin (B3)

4.25mg

4.25mg

Vitamin B6

0.375mg

0.375mg

Folna Kiselina (B9)

67.5mcg

68mcg

Pantotenska kiselina (B5)

3.75mg

3.75mg

Vitamin B7 (Biotin)

60mcg

60mcg

Vitamin B12

8.75mcg

8.75mcg

Vitamin C

   nema podataka

   nema podataka

Vitamin D

2.75mcg

2.75mcg

Vitamin E

7.5mg

7.5mg

Vitamin K

0.41mg

0.41mg

Kolin

425mg

425mg

Vitamini topljivi u vodi

Posted on Posted in 2.0, mačke, psi, UncategorizedTagged , , , , , Leave a comment

Esencijalni vitamin

Vitamin B1

Još poznat kao tiamin, ima ključnu ulogu u zdravlju živaca, mišića i srca, no prvenstveno služi za metaboliziranje ugljikohidrata u glukozu radi dobivanja energije.  Zato količina vitamina B1 koja je potrebna, ovisi najviše o količini ugljikohidrata u prehrani.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

  • pšenična trava – na 28g/0.88mg vitamina B1
  • šparoge – na 28g/0.04mg vitamina B1
  • svinjetina – na 28g/0.255mg vitamina B1
  • svinjsko srce – na 28g/0.174mg vitamina B1
  • goveđi bubreg – na 28g/0.101mg vitamina B1
  • goveđa jetra – na 28g/0.053mg vitamina B1
  • divlji losos – na 28g/0.037mg vitamina B1
  • plave dagnje – na 28g/0.084mg vitamina B1

 *Određene ribe i školjke poput mediteranske dagnje sadrže tiaminazu, enzim koji inhibira funkciju tiamina u tijelu. 

Vitamin B2 

Još poznat kao riboflavin, potreban je za aktiviranje koenzima, staničnu funkciju (disanje stanica) , te rast i razvoj. Vitamin B2, također igra važnu ulogu u  metaboličkim procesima cijeloga tijela, ponajviše metaboliziranju masti i aminokiselina, te je neophodan u iskorištavanju energije iz hrane.

Količina vitamina B2 proizvedena u debelom crijevu, povećava se nakon jedenja povrća i druge hrane bogate ugljikohidratima, budući da stimulira proizvodnju vitamina B2 u debelom crijevu.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

  • pšenična trava – na 28g/2080mg vitamina B2
  • pileća jetra – na 28g/0.502mg vitamina B2
  • goveđi bubreg – na 28g/0.805mg vitamina B2
  • goveđa jetra – na 28g/0.778mg vitamina B2
  • goveđe srce – na 28g/0.257mg vitamina B2
  • bademi – na 28g/0.323mg vitamina B2
  • kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 0.201mg vitamina B2

Vitamin B3 

Nalazimo ga u dva oblika: nikotinska kiselina (niacin) i nikotinamid (niacinamid i vitamin PP). Služi u procesu pretvaranja ugljikohidrata u glukozu, proizvodi makromolekule (uključujući masne kiseline i kolesterol), olakšava popravke DNA i odgovora na stres.

Psi imaju sposobnost sintetizirati niacin iz triptofana. Zbog toga prehrambeni zahtjevi psa za niacinom ovise o razinama triptofana. Dok mačke ne mogu stvoriti niacin iz triptofana i mora im se davati u odgovarajućim količinama kroz prehranu.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

  • puretina – na 28g/1.902mg vitamina B3
  • svinjetina – na 28g/1.294mg vitamina B3
  • govedina – na 28g/1.453mg vitamina B3
  • piletina – na 28g/2.799mg vitamina B3
  • goveđi bubreg – na 28g/2.277mg vitamina B3
  • goveđa jetra – na 28g/3.722mg vitamina B3

 

Vitamin B5

Još poznat kao pantotenska kiselina, prvenstveno je potreban za koenzim i sintezu nosača proteina. Vitamin B5, također igra važnu ulogu u metabolizmu proteina, ugljikohidrata i masti.

“Pantos” znači “svugdje prisutan”, taj je naziv dobio upravo zato što je ovaj vitamin dostupan u mnogim izvorima hrane. Iako ga se može naći u mnogim namirnicama, prisutna količina obično je nedovoljna da bi se zadovoljile preporučene količine. Najveće koncentracije ovog vitamina su u mesu.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

  • svinjetina – na 28g/0.202mg vitamina B5
  • svinjsko srce – na 28g/0.713mg vitamina B5
  • goveđe srce – na 28g/0.507mg vitamina B5
  • goveđi bubreg – na 28g/1.125mg vitamina B5
  • goveđa jetra – na 28g/2.026mg vitamina B5
  • pileća jetra – na 28g/1.761mg vitamina B5
  • divlji losos – na 28g/0.303mg vitamina B5
  • ružičasti losos – na 28g/0.292mg vitamina B5
  • govedina – na 28g/0.189mg vitamina B5
  • piletina – na 28g/0.227mg vitamina B5

 

Vitamin B6 

Čine ga nekoliko sličnih spojeva; piridoksin, piridoksal i piridoksamin. Sva tri su prirodni oblici vitamina B6. U biljkama je vitamin B6, uglavnom kao kemijski spoj piridoksin, dok u mesu je uglavnom piridoksal i piridoksamin. Sva tri u jetri stvaraju vrlo važan koenzim koji služi za stvaranje mnogih enzima u metabolizmu aminokiselina, te pri dekarboksilaciji. Igra vitalnu ulogu u normalnom funkcioniranju živčanog sustava, stvaranju crvenih krvnih stanica, imunološkom sustavu i psihološkim funkcijama. Piridoksin je potreban za pretvorbu triptofana u niacin. Količina vitamina B6 u prehrani najviše ovisi o količini proteina u prehrani.

Kao i vitamin B5, piridoksin se može naći u mnogim različitim namirnicama, ali ima veće koncentracije u sastojcima životinjskog podrijetla. Piridoksin, koji se nalazi u biljkama, stabilniji je od piridoksala i piridoksamina koji se nalazi u sastojcima životinjskog podrijetla . Obrada hrane životinjskog podrijetla ima prosječni gubitak vrijednosti od 0 do 40% piridoksala i piridoksamina. Zato se,  upravo zbog održavanja razina vitamina B6 ne preporučuje obrađivanje namirnica životinjskog podrijetla.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neke od njih su:

  • pšenična trava – na 28g/312mg vitamina B6
  • suncokretove sjemenke – na 28g/0.377mg vitamina B6
  • svinjetina – na 28g/0.132mg vitamina B6
  • piletina – na 28g/0.105mg vitamina B6
  • govedina – na 28g/0.16mg vitamina B6
  • divlji losos – na 28g/0.207mg vitamina B6
  • ružičasti losos – na 28g/0.173mg vitamina B6

 

Vitamin B7 

Još poznat kao biotin i vitamin H, potreban je za pretvaranje ugljikohidrata u glukozu koja se koristi kao energija, za proizvodnju aminokiselina i masnih kiselina, te za metabolizam proteina.

Crijevna flora stvara polovicu dnevne potrebe biotina, dok ostatak se mora unijeti kroz prehranu. Samo u slučajevima teškog oštećenja crijevne flore ili konzumacije sirovog bjelanjka (sadrži antimetabolit biotina – avidin) može doći do razvoja nedostatka biotina. U tim slučajevima, kao i kod uzimanja antibiotika, potrebna je veća doza Biotina od preporučene. *Mnoge nutritivne analize ne uključuju razine biotina.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

  • suncokretove sjemenke – na 28g/1.3mcg vitamina B7
  • svinjetina – na 28g/1.2mcg vitamina B7
  • goveđa jetra – na 28g/10.26mcg vitamina B7
  • mljevena govedina – na 28g/1.2mcg vitamina B7
  • kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 10mcg vitamina B7
  • ružičasti losos – na 28g/1.67mcg vitamina B7
  • bademi – na 28g/0.75mcg vitamina B7

 

Vitamin B9  

Još poznat kao Folna kiselina, ima važnu ulogu u sintezi DNA, rastu stanica i funkciji stanica. Osim toga, folna kiselina je potrebna za metabolizam amino kiseline, formiranje kreatinina, te u simbiozi s vitamina B12 proizvodi od metionina homocistein. Važna je u sintezi nukleinskih kiselina i održavanju normalne eritropoeze. Zato pri nedostatku folne kiseline može doći do megaloblastične anemije i problema s probavom.

Folna kiselina, nalazi se u mnogim namirnicama. Međutim, jetra, jaja i lisnato povrće sadrže veće koncentracije. Zbog svoje kemijske nestabilnosti, vitamin B9 se uništava toplinom, smrzavanjem na dugo vremensko razdoblje, te držanjem u vodi.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neke od njih su:

  • suncokretove sjemenke – na 28g/64mcg vitamina B9
  • pureća jetra – na 28g/192mcg vitamina B9
  • pileća jetra – na 28g/166mcg vitamina B9
  • špinat – na 28g/55mcg vitamina B9
  • goveđa jetra – na 28g/82mcg vitamina B9
  • goveđi bubreg – na 28g/28mcg vitamina B9
  • brokula – na 28g/18mcg vitamina B9
  • kelj – na 28g/18mcg vitamina B9
  • šparoge – na 28g/15mcg vitamina B9
  • kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 21mcg vitamina B9

 

Vitamin B12 

Još poznat kao kobalamin, on je skup sličnih spojeva koji sadrže kobalt. Kobalamin igra glavnu ulogu u funkcijama mozga i živaca, kao i stvaranju DNA, RNA i crvenih krvnih stanica. Kobalamin sintetiziraju samo specifični mikroorganizmi. Stoga se mora unijeti u organizam kroz prehranu. Biljke sadrže vrlo malo kobalamina, i prvenstveno se nalazi u hrani životinjskog podrijetla. Bijelo meso, kao što su piletina i puretina, imaju manju količinu vitamina B12 u odnosu na crveno meso.

*Modrozelene alge kao cijanobakterije vrsta vodene biljke često sastavljene od velike količine mikroorganizama, poput Spiruline ili AFA alga sadrže poveće količine lako apsorbljivog vitamina B12.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

  • goveđa jetra – na 28g/16.75mcg vitamina B12
  • srnetina – na 28g/1.79mcg vitamina B12
  • govedina – na 28g/0.68mcg vitamina B12
  • kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 0.39mcg vitamina B12

 

Neesencijalni vitamini

Vitamin C 

Još poznat kao askorbinska kiselina, smatra se neesencijalnim vitaminom jer ga psi i mačke mogu sintetizirati u tijelu u odgovarajućim količinama. Vitamin C služi kao antioksidant (najjači antioksidans među vitaminima topljivim u vodi), važan je za sintezu kolagena i karnitina, te za metabolizam masnih kiselina i za uklanjanje molekula slobodnih radikala i mikroba.

Međutim, to ne znači da hrana koja sadrži vitamin C nije korisna, jer nedostaci istog dovode do avitaminoze, a prevelike količine do stvaranja bubrežnih kamenaca. Najbogatiji izvor vitamina C su raznoliko voće i povrće, neki od njih su:

  • Slatka paprika – na 28g/36.2mg vitamina C
  • Švicarska blitva – na 28g/30mg vitamina C
  • brokula – na 28g/25.3mg vitamina C
  • kelj – na 28g/26.5mg vitamina C
  • jagode –  na 28g/16.7mg vitamina C
  • zelje – na 28g/10.4mg vitamina C

 

*Kolin – vitaminu-sličan esencijalan spoj

Najčešće je u ioniziranom obliku, te ima protuione poput klora, tartarata ili hidroksida. Važan je u neurološkom razvoju fetusa (neuralne cijevi), izgradnji membrana, putovima dugoročnog pamćenja.

Kolin se sintetizira u jetri u prisutnosti vitamina B12 i folne kiseline. Međutim, to ne znači da davanje hrane bogate kolinom nije korisno za vašeg ljubimca.

  • goveđa jetra – 28g/94.2mg Kolina
  • kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 129.3mg Kolina
  • prepeličino jaje (srednje) – u 9g ima 23.7mg Kolina
  • divlji losos – 28g/ 26.8mg Kolina
  • ružičasti losos – 28g/26.8mg Kolina
  • raštika – 28g/6.6mg Kolina