Esencijalni vitamin

Vitamin B1

Još poznat kao tiamin, ima ključnu ulogu u zdravlju živaca, mišića i srca, no prvenstveno služi za metaboliziranje ugljikohidrata u glukozu radi dobivanja energije.  Zato količina vitamina B1 koja je potrebna, ovisi najviše o količini ugljikohidrata u prehrani.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

• pšenična trava – na 28g/0.88mg vitamina B1
• šparoge – na 28g/0.04mg vitamina B1
• svinjetina – na 28g/0.255mg vitamina B1
• svinjsko srce – na 28g/0.174mg vitamina B1
• goveđi bubreg – na 28g/0.101mg vitamina B1
• goveđa jetra – na 28g/0.053mg vitamina B1
• divlji losos – na 28g/0.037mg vitamina B1
• plave dagnje – na 28g/0.084mg vitamina B1

 *Određene ribe i školjke poput mediteranske dagnje sadrže tiaminazu, enzim koji inhibira funkciju tiamina u tijelu. 

Vitamin B2 

Još poznat kao riboflavin, potreban je za aktiviranje koenzima, staničnu funkciju (disanje stanica) , te rast i razvoj. Vitamin B2, također igra važnu ulogu u  metaboličkim procesima cijeloga tijela, ponajviše metaboliziranju masti i aminokiselina, te je neophodan u iskorištavanju energije iz hrane.

Količina vitamina B2 proizvedena u debelom crijevu, povećava se nakon jedenja povrća i druge hrane bogate ugljikohidratima, budući da stimulira proizvodnju vitamina B2 u debelom crijevu.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

• pšenična trava – na 28g/2080mg vitamina B2
• pileća jetra – na 28g/0.502mg vitamina B2
• goveđi bubreg – na 28g/0.805mg vitamina B2
• goveđa jetra – na 28g/0.778mg vitamina B2
• goveđe srce – na 28g/0.257mg vitamina B2
• bademi – na 28g/0.323mg vitamina B2
• kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 0.201mg vitamina B2

Vitamin B3 

Nalazimo ga u dva oblika: nikotinska kiselina (niacin) i nikotinamid (niacinamid i vitamin PP). Služi u procesu pretvaranja ugljikohidrata u glukozu, proizvodi makromolekule (uključujući masne kiseline i kolesterol), olakšava popravke DNA i odgovora na stres.

Psi imaju sposobnost sintetizirati niacin iz triptofana. Zbog toga prehrambeni zahtjevi psa za niacinom ovise o razinama triptofana. Dok mačke ne mogu stvoriti niacin iz triptofana i mora im se davati u odgovarajućim količinama kroz prehranu.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

• puretina – na 28g/1.902mg vitamina B3
• svinjetina – na 28g/1.294mg vitamina B3
• govedina – na 28g/1.453mg vitamina B3
• piletina – na 28g/2.799mg vitamina B3
• goveđi bubreg – na 28g/2.277mg vitamina B3
• goveđa jetra – na 28g/3.722mg vitamina B3

 

Vitamin B5

Još poznat kao pantotenska kiselina, prvenstveno je potreban za koenzim i sintezu nosača proteina. Vitamin B5, također igra važnu ulogu u metabolizmu proteina, ugljikohidrata i masti.

“Pantos” znači “svugdje prisutan”, taj je naziv dobio upravo zato što je ovaj vitamin dostupan u mnogim izvorima hrane. Iako ga se može naći u mnogim namirnicama, prisutna količina obično je nedovoljna da bi se zadovoljile preporučene količine. Najveće koncentracije ovog vitamina su u mesu.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

• svinjetina – na 28g/0.202mg vitamina B5
• svinjsko srce – na 28g/0.713mg vitamina B5
• goveđe srce – na 28g/0.507mg vitamina B5
• goveđi bubreg – na 28g/1.125mg vitamina B5
• goveđa jetra – na 28g/2.026mg vitamina B5
• pileća jetra – na 28g/1.761mg vitamina B5
• divlji losos – na 28g/0.303mg vitamina B5
• ružičasti losos – na 28g/0.292mg vitamina B5
• govedina – na 28g/0.189mg vitamina B5
• piletina – na 28g/0.227mg vitamina B5

 

Vitamin B6 

Čine ga nekoliko sličnih spojeva; piridoksin, piridoksal i piridoksamin. Sva tri su prirodni oblici vitamina B6. U biljkama je vitamin B6, uglavnom kao kemijski spoj piridoksin, dok u mesu je uglavnom piridoksal i piridoksamin. Sva tri u jetri stvaraju vrlo važan koenzim koji služi za stvaranje mnogih enzima u metabolizmu aminokiselina, te pri dekarboksilaciji. Igra vitalnu ulogu u normalnom funkcioniranju živčanog sustava, stvaranju crvenih krvnih stanica, imunološkom sustavu i psihološkim funkcijama. Piridoksin je potreban za pretvorbu triptofana u niacin. Količina vitamina B6 u prehrani najviše ovisi o količini proteina u prehrani.

Kao i vitamin B5, piridoksin se može naći u mnogim različitim namirnicama, ali ima veće koncentracije u sastojcima životinjskog podrijetla. Piridoksin, koji se nalazi u biljkama, stabilniji je od piridoksala i piridoksamina koji se nalazi u sastojcima životinjskog podrijetla . Obrada hrane životinjskog podrijetla ima prosječni gubitak vrijednosti od 0 do 40% piridoksala i piridoksamina. Zato se,  upravo zbog održavanja razina vitamina B6 ne preporučuje obrađivanje namirnica životinjskog podrijetla.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neke od njih su:

• pšenična trava – na 28g/312mg vitamina B6
• suncokretove sjemenke – na 28g/0.377mg vitamina B6
• svinjetina – na 28g/0.132mg vitamina B6
• piletina – na 28g/0.105mg vitamina B6
• govedina – na 28g/0.16mg vitamina B6
• divlji losos – na 28g/0.207mg vitamina B6
• ružičasti losos – na 28g/0.173mg vitamina B6

 

Vitamin B7 

Još poznat kao biotin i vitamin H, potreban je za pretvaranje ugljikohidrata u glukozu koja se koristi kao energija, za proizvodnju aminokiselina i masnih kiselina, te za metabolizam proteina.

Crijevna flora stvara polovicu dnevne potrebe biotina, dok ostatak se mora unijeti kroz prehranu. Samo u slučajevima teškog oštećenja crijevne flore ili konzumacije sirovog bjelanjka (sadrži antimetabolit biotina – avidin) može doći do razvoja nedostatka biotina. U tim slučajevima, kao i kod uzimanja antibiotika, potrebna je veća doza Biotina od preporučene. *Mnoge nutritivne analize ne uključuju razine biotina.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

• suncokretove sjemenke – na 28g/1.3mcg vitamina B7
• svinjetina – na 28g/1.2mcg vitamina B7
• goveđa jetra – na 28g/10.26mcg vitamina B7
• mljevena govedina – na 28g/1.2mcg vitamina B7
• kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 10mcg vitamina B7
• ružičasti losos – na 28g/1.67mcg vitamina B7
• bademi – na 28g/0.75mcg vitamina B7

 

Vitamin B9  

Još poznat kao Folna kiselina, ima važnu ulogu u sintezi DNA, rastu stanica i funkciji stanica. Osim toga, folna kiselina je potrebna za metabolizam amino kiseline, formiranje kreatinina, te u simbiozi s vitamina B12 proizvodi od metionina homocistein. Važna je u sintezi nukleinskih kiselina i održavanju normalne eritropoeze. Zato pri nedostatku folne kiseline može doći do megaloblastične anemije i problema s probavom.

Folna kiselina, nalazi se u mnogim namirnicama. Međutim, jetra, jaja i lisnato povrće sadrže veće koncentracije. Zbog svoje kemijske nestabilnosti, vitamin B9 se uništava toplinom, smrzavanjem na dugo vremensko razdoblje, te držanjem u vodi.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neke od njih su:

• suncokretove sjemenke – na 28g/64mcg vitamina B9
• pureća jetra – na 28g/192mcg vitamina B9
• pileća jetra – na 28g/166mcg vitamina B9
• špinat – na 28g/55mcg vitamina B9
• goveđa jetra – na 28g/82mcg vitamina B9
• goveđi bubreg – na 28g/28mcg vitamina B9
• brokula – na 28g/18mcg vitamina B9
• kelj – na 28g/18mcg vitamina B9
• šparoge – na 28g/15mcg vitamina B9
• kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 21mcg vitamina B9

 

Vitamin B12 

Još poznat kao kobalamin, on je skup sličnih spojeva koji sadrže kobalt. Kobalamin igra glavnu ulogu u funkcijama mozga i živaca, kao i stvaranju DNA, RNA i crvenih krvnih stanica. Kobalamin sintetiziraju samo specifični mikroorganizmi. Stoga se mora unijeti u organizam kroz prehranu. Biljke sadrže vrlo malo kobalamina, i prvenstveno se nalazi u hrani životinjskog podrijetla. Bijelo meso, kao što su piletina i puretina, imaju manju količinu vitamina B12 u odnosu na crveno meso.

*Modrozelene alge kao cijanobakterije vrsta vodene biljke često sastavljene od velike količine mikroorganizama, poput Spiruline ili AFA alga sadrže poveće količine lako apsorbljivog vitamina B12.

Možemo ga naći u raznoj hrani, neki od njih su:

• goveđa jetra – na 28g/16.75mcg vitamina B12
• srnetina – na 28g/1.79mcg vitamina B12
• govedina – na 28g/0.68mcg vitamina B12
• kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 0.39mcg vitamina B12

 

Neesencijalni vitamini

Vitamin C 

Još poznat kao askorbinska kiselina, smatra se neesencijalnim vitaminom jer ga psi i mačke mogu sintetizirati u tijelu u odgovarajućim količinama. Vitamin C služi kao antioksidant (najjači antioksidans među vitaminima topljivim u vodi), važan je za sintezu kolagena i karnitina, te za metabolizam masnih kiselina i za uklanjanje molekula slobodnih radikala i mikroba.

Međutim, to ne znači da hrana koja sadrži vitamin C nije korisna, jer nedostaci istog dovode do avitaminoze, a prevelike količine do stvaranja bubrežnih kamenaca. Najbogatiji izvor vitamina C su raznoliko voće i povrće, neki od njih su:

• Slatka paprika – na 28g/36.2mg vitamina C
• Švicarska blitva – na 28g/30mg vitamina C
• brokula – na 28g/25.3mg vitamina C
• kelj – na 28g/26.5mg vitamina C
• jagode –  na 28g/16.7mg vitamina C
• zelje – na 28g/10.4mg vitamina C

 

*Kolin – vitaminu-sličan esencijalan spoj

Najčešće je u ioniziranom obliku, te ima protuione poput klora, tartarata ili hidroksida. Važan je u neurološkom razvoju fetusa (neuralne cijevi), izgradnji membrana, putovima dugoročnog pamćenja.

Kolin se sintetizira u jetri u prisutnosti vitamina B12 i folne kiseline. Međutim, to ne znači da davanje hrane bogate kolinom nije korisno za vašeg ljubimca.

• goveđa jetra – 28g/94.2mg Kolina
• kokošje jaje (srednje) – u 44g ima 129.3mg Kolina
• prepeličino jaje (srednje) – u 9g ima 23.7mg Kolina
• divlji losos – 28g/ 26.8mg Kolina
• ružičasti losos – 28g/26.8mg Kolina
• raštika – 28g/6.6mg Kolina